Удружење грађана дискриминисано Законом о Локалним изборима
Уставном суду Србије Београд
РИК Београд
Заштитнику грађана
На основу појмовника-група грађана и удружења,коју је објавило Удружење грађана “Доста је било-рестарт” 23 маја 2015 године чији је аутор Милан Јањић члан покрета “доста је било” Нови Београд Удружење грађана УРДПУ Бродић Паркић из Руме тражи правно тумачење и примену изборних радњи у поступку избора за одборнике Скупштине Општине Рума за локалне изборе расписаних за 2 јун 2024 гдине, којим се дискриминише Удружење грађана као правно лице регистровано код АПР.
Удружење, иако има правни субјективитет и могућност да учествује у правном промету, овако организовано удружење грађана не може ни на који начин да учествује у изборном процесу у нашем изборном систему.
Овом правном дискриминацијом Удружења грађана крши се члан 2 став 1 “Грађани бирају одборнике на основу општег и једнаког изборног права.” донетим Законом о локалним изборима (“Сл.гласник РС”,14/22 и бр.35/2024 .
Тражимо да се применом Закона о локалним изборима, не дискриминишу Удружења грађана који не желе да буду организовани ни као ГРУПА ГРАЂАНА ни као ПОКРЕТ, већ са правним статусом које имају и политичке странке, чиме се крши Устав Републике Србије и онемогућује учествовање у јавном животу као грађана везаног за Закон о локалним изборима,у Општини Рума .
Основна начела локалних избора
Грађани бирају одборнике на основу општег и једнаког изборног права.
Избори за одборнике (у даљем тексту: локални избори) слободни су и непосредни, а гласање је тајно и лично.
Тражимо да применом овог Закона и да нам протумачите како као Удружење грађана имамо иста, једнака и каква права да будемо равноправно бирани за одборнике на основу општег и једнаког изборног права и да ли су како се каже у члану 2 ставу 2 су слободни и непосредни.
Да ли је Устав републике Србије испоштован у члану:194 ставу:3 “Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом. “, ако се у поментом закону не спомиње право на учествовање у изборним процесима у нашем изборном систему, што указује на дискриминацију једног дела грађана, који по Уставу треба да имају иста права.
Члан 1 Устава Р.С. Говори цитирам:”Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима. “
Које право има удружење грађана по начелима грађанске демократије,људским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима, када им је ускраћено по Закону о локалним изборима, право да учествује на локалним изборима не може попунити изборну листу кандидата за одборнике Општине Рума, јер у првој ставци ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ пише назив подносиоца изборне листе: политичке странке/коалиције политичких странака/групе грађана, а ми не желимо као правно лице да се сврставамо у ни једну групу, чак нас Закон о локалним изборима спречава и кад би хтели. У колони „Политичка странка“ наводи се пуни или скраћени назив политичке странке која је предложила кандидата за одборника на коалиционој изборној листи, где ми не желимо да се сврстамо већ само онако како смо регистровани у АПР као правно лице и како нас грађани Руме препознају.
Молимо иституције Србије да нам одговоре на следеће:
“Група грађана” је политички појам везан за изборни процес и политичко деловање одређене групе физичких лица повезаних одређеним програмом, идејама и принципима. Да би „група грађана“ била у прилици да учествује у изборном процесу, сагласно позитивној законској регулативи, потребно је да најмање десет физичких лица, сачине споразум о формирању „групе грађана“, да потпише на споразуму овере у суду, као и да чланови, односно оснивачи „групе грађана“ приликом предаје изборне листе одговарајућој изборној комисији поднесу доказе о бирачком праву.
Дакле, “група грађана” се не региструје, па је стога треба разликовати од удружења грађана у смислу Закона о удружењима, по којем је удружење грађана правно лице које тај статус стиче уписом у регистар удружења који се води код Агенције за привредне регистре.
С обзиром да нема својство правног лица и да нема седиште, печат, ПИБ, матични број и рачун код пословне банке, јасно је да “група грађана” (група физичких лица), ван политичких институција, не може учествовати у правном промету. Самим тим, с обзиром да не може да буде носилац права и обавеза, не може да закључује било какве уговоре и ван политичких институција, у суштини, представља неформално организовану групу грађана.
Известан куриозитет представља чињеница да је након избора могуће да нико од десет оснивача групе грађана не буде представник исте у скупштини, с обзиром да се одборници односно посланици бирају са изборних листа, на којима има више кандидата и чији се редослед одређује по посебним критеријумима и принципима.
За разлику од „групе грађана“ коју искључиво могу да чине физичка лица (најмање десет), удружење грађана могу да оснују физичка лица, правна лица или и правна и физичка лица. За оснивање удружења грађана довољно је постојање најмање три оснивача, који могу да буду домаћа и страна физичка или правна лица.
За оснивање удружења грађана неопходно је постојање оснивачког акта и статута, након чега се приступа његовој регистрацији код Агенције за привредне регистре.
Циљ рада и пословања удружења грађана увек је непрофитабилног карактера, те се најчешће дефинише као добровољна, невладина, нестраначка и непрофитна организација основана ради остваривања неких заједничких и општих циљева и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.
Регистрацијом удружења грађана оно стиче правни субјективитет који му омогућава да учествује у правном промету и преузима права и обавезе, чиме се суштински и омогућује остваривање функције удружења.
Међутим, иако има правни субјективитет и могућност да учествује у правном промету, овако организовано удружење грађана не може ни на који начин да учествује у изборном процесу у нашем изборном систему, чиме се Удружење грађана јавно дискриминише и онемогућује му се право као осталим грађанима Србије, јер није правно препознато у закону о локалним изборима.
Тражимо од вас да нам дате тумачење где смо ми по Закону о локалним изборима гледајући следећи члан поменутог закона:
“2. Подношење изборне листе
Подносилац изборне листе
Изборну листу може поднети политичка странка уписана у Регистар политичких странака (у даљем тексту: политичка странка), коалиција политичких странака (у даљем тексту: коалиција) и група грађана.
Изборну листу не може поднети коалиција коју чини политичка странка и група грађана. “
Овим чланом Закона о локалним изборима се дикриминишу Удружења грађана по Закону о дискриминацији:
“Појмови
У овом закону:
1) изрази „дискриминација“ и „дискриминаторско поступање“ означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства);
2) изрази „лице“ и „свако“ означавају оног ко борави на територији Републике Србије или на територији под њеном јурисдикцијом, без обзира на то да ли је држављанин Републике Србије, неке друге државе или је лице без држављанства, као и правно лице које је регистровано, односно обавља делатност на територији Републике Србије;
3) израз „грађанин“ означава лице које је држављанин Републике Србије;
4) израз „орган јавне власти“ означава државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавно предузеће, установу, јавну агенцију другу организацију, односно физичко лице којем је поверено вршење јавних овлашћења, као и правно лице које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу, Република, аутономна покрајина или локална самоуправа;…”
Молимо вас да нам дате правно значење члана 37 Закона о локалним изборима и на који начин да поднесемо изборну листу а да не будемо дискриминисани као Удружење које жели да учествује у изборним радњама у својој локалној самоуправи подједнако као остали учесници.
Тражимо да се у изборном процесу примењују права која нам гарантује Устав и Закон о дискриминацији:
Заштићена права и лица
Свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти Републике Србије ефикасно штите од свих облика дискриминације.
Забрањено је вршење права утврђених овим законом противно циљу у коме су призната или са намером да се ускрате, повреде или ограниче права и слободе других.
Тражимо од вас да се поштује Устав у делу:
Владавина права
Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима.
Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.
Тражимо од вас да нам дате тумачење по Уставу као најважнијем правном акту да због горе наведених чињеница Закона о локалним изборима који нам то оспорава као правном лицу и интересној групи грађана, која жели да равноправно учествује на општимским локалним изборима као Удружење грађана УРДПУ Бродић Паркић из Руме, са свим правима као политичке странке које окупљају интерене политичке групе грађана.
Уколико не добијемо право да учествујемо на локалним изборима и одбијете ову притужбу на локални процес и равноправно учествовање на предстојећим изборима, мораћемо то право тражити од Европског суда за људска права у Стразбуру, као преко ОЕБС-а, савета Европе и других институција у свету, јер не желимо да имамо мања права од осталих којима су дозвољена та права у изборном циклусу.
Користимо своје Уставно право жалбе на дискриминисање и стављање у неравноправни однос са другим грађанима за локалне изборе у Руми, а искритићемо и систем заштите преко Конвенције која представља право на појединачну представку.Под условима прихватљивости појединачне представке регулисани су чланом 35 Конвенције. Надамо се, да представка ће бити проглашена прихватљивом, ако су већ исцрпљени сви унутрашњи правни лекови које тражимо од вас, а Европски суд за људска права сматра делотворним. Како заштита Конвенције пред Судом почива на начелу супсидијаритета, примарна заштита слова Конвенције остварује се пред органима држава потписница, због чега се надлежност Европског суда за људска права успоставља тек по исцрпљивању свих унутрашњих правних лекова. У решењу усвојеном у правном систему РС које је у складу и са релевантним препорукама Венецијанске Комисије, Уставна жалба је предвидјена за заштиту слова Конвенције у последњој инстанци. Међутим, Европски суд за људска права задржава право да у складу са чл 35.1 Конвенције дискреционо одлучује о делотворности/неделотворности свих правних лекова који се користе за заштиту Конвенције.
У Руми:05.02.2024
За УРДПУ Бродић Паркић из Руме
Јован Керешић – Председник