Ustavnom sudu Srbije Beograd
RIK Beograd
Zaštitniku građana
Na osnovu pojmovnika-grupa građana i udruženja,koju je objavilo Udruženje građana “Dosta je bilo-restart” 23 maja 2015 godine čiji je autor Milan Janjić član pokreta “dosta je bilo” Novi Beograd Udruženje građana URDPU Brodić Parkić iz Rume traži pravno tumačenje i primenu izbornih radnji u postupku izbora za odbornike Skupštine Opštine Ruma za lokalne izbore raspisanih za 2 jun 2024 gdine, kojim se diskriminiše Udruženje građana kao pravno lice registrovano kod APR.
Udruženje, iako ima pravni subjektivitet i mogućnost da učestvuje u pravnom prometu, ovako organizovano udruženje građana ne može ni na koji način da učestvuje u izbornom procesu u našem izbornom sistemu.
Ovom pravnom diskriminacijom Udruženja građana krši se član 2 stav 1 “Građani biraju odbornike na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava.” donetim Zakonom o lokalnim izborima (“Sl.glasnik RS”,14/22 i br.35/2024 .
Tražimo da se primenom Zakona o lokalnim izborima, ne diskriminišu Udruženja građana koji ne žele da budu organizovani ni kao GRUPA GRAĐANA ni kao POKRET, već sa pravnim statusom koje imaju i političke stranke, čime se krši Ustav Republike Srbije i onemogućuje učestvovanje u javnom životu kao građana vezanog za Zakon o lokalnim izborima,u Opštini Ruma .
Osnovna načela lokalnih izbora
Građani biraju odbornike na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava.
Izbori za odbornike (u daljem tekstu: lokalni izbori) slobodni su i neposredni, a glasanje je tajno i lično.
Tražimo da primenom ovog Zakona i da nam protumačite kako kao Udruženje građana imamo ista, jednaka i kakva prava da budemo ravnopravno birani za odbornike na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava i da li su kako se kaže u članu 2 stavu 2 su slobodni i neposredni.
Da li je Ustav republike Srbije ispoštovan u članu:194 stavu:3 “Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. “, ako se u pomentom zakonu ne spominje pravo na učestvovanje u izbornim procesima u našem izbornom sistemu, što ukazuje na diskriminaciju jednog dela građana, koji po Ustavu treba da imaju ista prava.
Član 1 Ustava R.S. Govori citiram:”Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. “
Koje pravo ima udruženje građana po načelima građanske demokratije,ljudskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, kada im je uskraćeno po Zakonu o lokalnim izborima, pravo da učestvuje na lokalnim izborima ne može popuniti izbornu listu kandidata za odbornike Opštine Ruma, jer u prvoj stavci IZBORNE LISTE piše naziv podnosioca izborne liste: političke stranke/koalicije političkih stranaka/grupe građana, a mi ne želimo kao pravno lice da se svrstavamo u ni jednu grupu, čak nas Zakon o lokalnim izborima sprečava i kad bi hteli. U koloni „Politička stranka“ navodi se puni ili skraćeni naziv političke stranke koja je predložila kandidata za odbornika na koalicionoj izbornoj listi, gde mi ne želimo da se svrstamo već samo onako kako smo registrovani u APR kao pravno lice i kako nas građani Rume prepoznaju.
Molimo istitucije Srbije da nam odgovore na sledeće:
“Grupa građana” je politički pojam vezan za izborni proces i političko delovanje određene grupe fizičkih lica povezanih određenim programom, idejama i principima. Da bi „grupa građana“ bila u prilici da učestvuje u izbornom procesu, saglasno pozitivnoj zakonskoj regulativi, potrebno je da najmanje deset fizičkih lica, sačine sporazum o formiranju „grupe građana“, da potpiše na sporazumu overe u sudu, kao i da članovi, odnosno osnivači „grupe građana“ prilikom predaje izborne liste odgovarajućoj izbornoj komisiji podnesu dokaze o biračkom pravu.
Dakle, “grupa građana” se ne registruje, pa je stoga treba razlikovati od udruženja građana u smislu Zakona o udruženjima, po kojem je udruženje građana pravno lice koje taj status stiče upisom u registar udruženja koji se vodi kod Agencije za privredne registre.
S obzirom da nema svojstvo pravnog lica i da nema sedište, pečat, PIB, matični broj i račun kod poslovne banke, jasno je da “grupa građana” (grupa fizičkih lica), van političkih institucija, ne može učestvovati u pravnom prometu. Samim tim, s obzirom da ne može da bude nosilac prava i obaveza, ne može da zaključuje bilo kakve ugovore i van političkih institucija, u suštini, predstavlja neformalno organizovanu grupu građana.
Izvestan kuriozitet predstavlja činjenica da je nakon izbora moguće da niko od deset osnivača grupe građana ne bude predstavnik iste u skupštini, s obzirom da se odbornici odnosno poslanici biraju sa izbornih lista, na kojima ima više kandidata i čiji se redosled određuje po posebnim kriterijumima i principima.
Za razliku od „grupe građana“ koju isključivo mogu da čine fizička lica (najmanje deset), udruženje građana mogu da osnuju fizička lica, pravna lica ili i pravna i fizička lica. Za osnivanje udruženja građana dovoljno je postojanje najmanje tri osnivača, koji mogu da budu domaća i strana fizička ili pravna lica.
Za osnivanje udruženja građana neophodno je postojanje osnivačkog akta i statuta, nakon čega se pristupa njegovoj registraciji kod Agencije za privredne registre.
Cilj rada i poslovanja udruženja građana uvek je neprofitabilnog karaktera, te se najčešće definiše kao dobrovoljna, nevladina, nestranačka i neprofitna organizacija osnovana radi ostvarivanja nekih zajedničkih i opštih ciljeva i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
Registracijom udruženja građana ono stiče pravni subjektivitet koji mu omogućava da učestvuje u pravnom prometu i preuzima prava i obaveze, čime se suštinski i omogućuje ostvarivanje funkcije udruženja.
Međutim, iako ima pravni subjektivitet i mogućnost da učestvuje u pravnom prometu, ovako organizovano udruženje građana ne može ni na koji način da učestvuje u izbornom procesu u našem izbornom sistemu, čime se Udruženje građana javno diskriminiše i onemogućuje mu se pravo kao ostalim građanima Srbije, jer nije pravno prepoznato u zakonu o lokalnim izborima.
Tražimo od vas da nam date tumačenje gde smo mi po Zakonu o lokalnim izborima gledajući sledeći član pomenutog zakona:
“2. Podnošenje izborne liste
Podnosilac izborne liste
Izbornu listu može podneti politička stranka upisana u Registar političkih stranaka (u daljem tekstu: politička stranka), koalicija političkih stranaka (u daljem tekstu: koalicija) i grupa građana.
Izbornu listu ne može podneti koalicija koju čini politička stranka i grupa građana. “
Ovim članom Zakona o lokalnim izborima se dikriminišu Udruženja građana po Zakonu o diskriminaciji:
“Pojmovi
U ovom zakonu:
1) izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva);
2) izrazi „lice“ i „svako“ označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije;
3) izraz „građanin“ označava lice koje je državljanin Republike Srbije;
4) izraz „organ javne vlasti“ označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju drugu organizaciju, odnosno fizičko lice kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava;…”
Molimo vas da nam date pravno značenje člana 37 Zakona o lokalnim izborima i na koji način da podnesemo izbornu listu a da ne budemo diskriminisani kao Udruženje koje želi da učestvuje u izbornim radnjama u svojoj lokalnoj samoupravi podjednako kao ostali učesnici.
Tražimo da se u izbornom procesu primenjuju prava koja nam garantuje Ustav i Zakon o diskriminaciji:
Zaštićena prava i lica
Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih.
Tražimo od vas da se poštuje Ustav u delu:
Vladavina prava
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Tražimo od vas da nam date tumačenje po Ustavu kao najvažnijem pravnom aktu da zbog gore navedenih činjenica Zakona o lokalnim izborima koji nam to osporava kao pravnom licu i interesnoj grupi građana, koja želi da ravnopravno učestvuje na opštimskim lokalnim izborima kao Udruženje građana URDPU Brodić Parkić iz Rume, sa svim pravima kao političke stranke koje okupljaju interene političke grupe građana.
Ukoliko ne dobijemo pravo da učestvujemo na lokalnim izborima i odbijete ovu pritužbu na lokalni proces i ravnopravno učestvovanje na predstojećim izborima, moraćemo to pravo tražiti od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao preko OEBS-a, saveta Evrope i drugih institucija u svetu, jer ne želimo da imamo manja prava od ostalih kojima su dozvoljena ta prava u izbornom ciklusu.
Koristimo svoje Ustavno pravo žalbe na diskriminisanje i stavljanje u neravnopravni odnos sa drugim građanima za lokalne izbore u Rumi, a iskritićemo i sistem zaštite preko Konvencije koja predstavlja pravo na pojedinačnu predstavku.Pod uslovima prihvatljivosti pojedinačne predstavke regulisani su članom 35 Konvencije. Nadamo se, da predstavka će biti proglašena prihvatljivom, ako su već iscrpljeni svi unutrašnji pravni lekovi koje tražimo od vas, a Evropski sud za ljudska prava smatra delotvornim. Kako zaštita Konvencije pred Sudom počiva na načelu supsidijariteta, primarna zaštita slova Konvencije ostvaruje se pred organima država potpisnica, zbog čega se nadležnost Evropskog suda za ljudska prava uspostavlja tek po iscrpljivanju svih unutrašnjih pravnih lekova. U rešenju usvojenom u pravnom sistemu RS koje je u skladu i sa relevantnim preporukama Venecijanske Komisije, Ustavna žalba je predvidjena za zaštitu slova Konvencije u poslednjoj instanci. Međutim, Evropski sud za ljudska prava zadržava pravo da u skladu sa čl 35.1 Konvencije diskreciono odlučuje o delotvornosti/nedelotvornosti svih pravnih lekova koji se koriste za zaštitu Konvencije.
U Rumi:05.02.2024
Za URDPU Brodić Parkić iz Rume
Jovan Kerešić – Predsednik
