Đurađ Kastriot Skenderbeg (alb. Gjergj Kastrioti Skënderbeu; Sina, 6. maj 1405 — Lješ, 17. januar 1468) je za Albance nacionalni heroj iz vremena otpora albanskih plemena turskim osvajačima i islamizaciji. Ipak, ono o čemu Šiptari izbegavaju da pričaju je činjenica da su otac i brat Skenderbega sahranjeni u Hilandaru kao Srbi!
Skenderbeg potiče iz feudalne porodice Kastriota i bio je sin Jovana Kastriote (Kastriotića). Prema Gibonu, Jovan Kastriot je bio princ Epira, koji je uključivao Mat, Kruje, Mirdita i Diber. Njegova majka Vojislava, bila je princeza srpskog porekla, iz porodice Tribalda(koji su došli iz oblasti današnje Makedonije) ili iz plemićke porodice Muzaka.
To niko ne dovodi u pitanje, čak ni Albanci, da je njihov utemeljivač državnosti (slično Stefanu Nemanji kod Srba) bio makar po majci Srbin. Ipak, Skender-beg je bio Srbin i po ocu.
Da vidimo porodično stablo plemićke porodice Kastriota izgleda ovako :Brailo – bio kefalija u Janini (Epir) u vreme vladavine poslednjih Nemanjića; Komnen – držao je oblast Debra dok je Srbijom vladao despot Stefan; Pavle – držao oblast severne Grčke do države Zete u vreme despota Stefana; Ivan (Jovan) – proširio posede po skoro celom Epiru u vreme prve vladavine despota Đurđa Srbijom; Staniša, Repoš, Kostadin i Đurađ.
Kao što se vidi ni jedno albansko ime već samo srpska i grčka imena. Stvari postaju još jasnije kada se pogleda gde su sahranjeni otac (Jovan) i najstariji brat (Repoš) albanskog heroja Skenderbega
Evo šta kažu izvori:
Jovan Kastriot je sa svoja tri sina: Repošem, Kostadinom i Đurđem, kupio u Hilandaru za sebe i svoje sinove bratstvene udele, što im je davalo pravo da se tamo sklone i prebivaju, u slučaju ako bi im Turci oteli njihove zemlje i proterali ih iz otadžbine. Sporazum o ovoj kupovini obavio se 1430. god. u Hilandaru.
om prilikom je Jovan Kastriot sa navedenim sinovima, sklopio ugovor sa hilandarskim igumanom Atanasijem. Prema tom ugovoru, uprava manastira Hilandara ustupila je I. Kastrioti i njegovim sinovima, za stanovanje za „šeset florina“ pirg Sv. Đorđa.
Ova kula je sačuvana sve do današnjih dana u Hilandaru i nosi naziv Arbanaški pirg. Pored toga, Ivan i njegova tri sina, imali su pravo na četiri adrfata, maslinjake, vinograde i ostale prinadležnosti koje su pripadale tome pirgu.
U unutrašnjem narteksu glavne hilandarske crkve, u severnom zidu, nalazi se jedna niša, polukružnog oblika, s freskom Bogorodice s Hristom. Oko ove freske nalaze se likovi Sv. Simeona i Sv. Save srpskog. Ispod likova nalazi se natpis: »Prestavi se rab’ božii Repoš’, douks’ ilirskii, 6939« (1431. god,). Prema ovim podacima, Repoš je neko vreme živeo, a potom i umro kao svetovnjak u Hilandaru.
Navodimo i sledeći primer o životu članova porodice Kastriota u Hilandaru, koji isto tako govori o njenoj simbiozi sa srpskim etnosom:
U Hilandaru je umro monah Joakim Kastriot, što se vidi iz jednog zapisa hilandarskog rukopisa (dospeo u Rumjancevski muzej u Moskvi): »Sego 2. (maja) prestavi se Kastriot, mni (ški) že Ioakim monah“. Svakako, radi se o Ivanu Kastriotu, koji se verovatno pred smrt povukao u Hilandar i zamonašio.
Posle svega, istorijski izvori navode na zaključak: zbog imena koje su imali, zbog vere koje su bili, zbog svoje borbe protiv Turaka i zbog toga gde su sahranjivani – porodica Kastrioti, čiji je jedan izdanak bio Đurađ (Skender-beg), su bili srpska plemićka porodica koliko i Nemanjići, Mrnjavčevići, Balšići, Brankovići i drugi koji su vladali srpskim zemljama sve dok nas nije okupiralo Osmanlijsko carstvo u 15 veku.
