Dejan Ristić (Beograd, 20. april 1972) srpski je istoričar, prevodilac, scenarista i stručnjak u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Trenutno obavlja funkciju direktora Muzeja žrtava genocida a obavljao je dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije od 2012. do 2013. godine kao i državnog sekretara za kulturu u Vladi Republike Srbije od 2013. do 2015. godine. Za Narodnog poslanika izabran je 6. februara 2024. godine.
Završio je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu — odsek istorija.
Njegovi deda i pradeda ratovali su u redovima srpske kraljevske vojske tokom Prvog svetskog rata.
Učestvovao je u građanskom ratu u Hrvatskoj 1991. kao vojnik JNA.
Njegova sfera interesovanja su diplomatska istorija (srpsko-britanski i srpsko-francuski odnosi krajem 19. i početkom 20. veka; jugoslovensko-alžirski odnosi od 1954. godine), Holokaust, odnos države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, istorija kulture i kultura sećanja.
Učesnik je međunarodnih stručnih i naučnih skupova održanih u Beogradu, Londonu, Trondhajmu, Jerusalimu, Beču, Hagu, Amsterdamu, Tel Avivu, Istanbulu, Bratislavi, Pragu, Moskvi, Oslu, Helsinkiju, Briselu, Luvenu, Andrićgradu, Luksemburgu, Haifi, Lihtenštajnu, Bukureštu, Ljubljani i dr. Pohađao je specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta kao stipendista britanske i izraelske vlade.
Koautor Nacionalne postavke Republike Srbije „Vojni memorijali i mesta stradanja iz Drugog svetskog rataˮ koja je osvojila prvu nagradu na Međunarodnoj izložbi „Memorijal 2011.ˮ (Moskva, 2011), kao i izložbi „Petar Prvi Karađorđević – kralj i ratnikˮ (Topola, Zadužbina kralja Petra Prvog Karađorđevića, 2011) i „Sećajte se moji mene jer me više nemaˮ (Beograd, Istorijski muzej Srbije, 2011). Inicijator i koordinator više projekata realizovanih pod pokroviteljstvom Uneskoa.
Koordinirao aktivnosti na izradi nominacionih dosijea za unos slave (nematerijalno kulturno nasleđe), telegrama kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 1914. godine (pokretno kulturno nasleđe) i stećaka (nepokretno kulturno nasleđe) na Uneskove liste svetske kulturne baštine.
Inicijator, koordinator i stručni konsultant u realizaciji više desetina nacionalnih i međunarodnih naučnih skupova i izložbi održanih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Valjevu, Šapcu, Boru, Užicu, kao i na Cetinju, u Skoplju, Zagrebu, Banja Luci, Solunu, Budimpešti, Rimu (Vatikan), Parizu, Londonu, Tunisu i Rabatu.
Oženjen je i sa suprugom Lorom ima dve ćerke.
Bonus video:
Komentar odgovornog lica:
Poštovani naši čitaoci i pratioci,
ne moguda se otrgnem misljenja da nam je javno informisanje postalo suviše KULTURNO, jer ako neko ko nikada ni dana nije bio na novinarskom poslu će moći da sprovodi zakon o informisanju i medijima u delo.I predhodna finkcija državnog sekretara u ministarstvu kulture i informisanja nije imala veze za informisanje, pa se glasno pitam zar da li kod SNS-OVACA ima naše gore list. Da li novinarstvo će i dalje biti samo zakonima sprovedeno(kurtoazno)bez primera u praksi, ostaje nam da vidimo u daljem periodu, ali takođe mislim da ovu kao i do sada vlast ne interesuje javno informisanje već samo bacanje viška kadrova u ovaj važan resurs vlade. Ostaje nam da se borimo da pravi čovek dođe na čelo ovako važne delatnosti jedne države kako bi se sprečio javašluk u medijskom mulju.
Kada će političari prestati da nam kroje i za svoje potrebe prave javno informisanje u Srbiji, pitanje je za sve kolege koji se bave ovim poslom bilo da su školovani novinari ili im je to neplaćena ljubljv i profesija …
Ovo je još jedan dokaz da neko želi da postavi poslšnike koji nemaju blage veze sa novinarstvom, džaba ako neki državni sekretar bude izabran iz novinarskih organizacija kada na čelu se postavlja ISTORIČAR, a ne neko koji je život posvetio novinarskom izveštavanju i radu.
Jovan Kerešić
