General Adolf Hojzinger je bio načelnik Generalštaba Adolfa Hitlera tokom Drugog svetskog rata.Sa izbijanjem Drugog svetskog rata Heusinger je pratio nemačko terensko osoblje i pomagao u planiranju operacija u Poljskoj, Danskoj, Norveškoj, Francuskoj i niskim zemljama (primorski region u zapadnoj Evropi, koji se sastoji posebno od Holandije i Belgije)Unaprijeđen je u pukovnika 1. avgusta 1940. i postao načelnik Operationsabteilunga u oktobru 1940., čime je postao treći u hijerarhiji planiranja vojske.Godine 1944. Hojzinger je preuzeo dužnost načelnika Generalštaba armije.U tom svojstvu, prisustvovao je sastanku u Vukovoj jazbini Adolfa Hitlera 20. jula 1944. i stajao je pored Hitlera kada je eksplodirala bomba koju je podmetnuo Klaus fon Štaufenberg.
Posle rata, ovom nemačkom ratnom zločincu, čoveku koji je pomogao Hitleru da planira i izvrši svoju invaziju na susedne zemlje, nije čak ni suđeno, naprotiv, dozvoljeno mu je da preuzme novoosnovanu zapadnonemačku vojsku, „Bundesver“.Ovo nije bio jedinstven događaj, već veoma čest fenomen u zapadnoj Nemačkoj posle Drugog svetskog rata.Nacistički ratni zločinci i ljudi koji su podržavali i pomagali Hitleru da ponese holokaust i druge zločine protiv čovečanstva nikada nisu bili suđeni za svoje zločine nad Jevrejima, Poljacima, Rusima i narodom Evrope, već su postavljeni na najviše položaje u vladi zapadne Nemačke, vojska, industrija i zapadnonemačko društvo u celini.
Mnogi bivši nacisti služili su u novoj nemačkoj vojsci, medijima i vladi, dostižući visoke funkcije.Oni su takođe obnovili zapadnu Nemačku, uz velikodušnu pomoć milijardi dolara novca američkih poreskih obveznika u okviru „Maršalovog plana“, i postali sastavni i osnivački deo „nove“ nemačke elite koja je na kraju vladala „novom“ Nemačkom, koja je bila je u osnovi ista stara Nemačka, samo rebrendirana.Godine 1950., Hojzinger je postao savetnik za vojna pitanja Konrada Adenauera, prvog kancelara Zapadne Nemačke, a osnivanjem Oružanih snaga Zapadne Nemačke („Bundesvera“) 1955. godine, Hojzinger se vratio u vojnu službu i bio postavljen za Generalleutnant (general-potpukovnik) 12. novembra 1955. Ubrzo nakon toga, u junu 1957, Hojzinger je unapređen u punog generala i imenovan za prvog generalnog inspektora Bundesvera („Generalinspekteur der Bundesvehr“), i služio je u tom svojstvu do marta 1961. godine.Godine 1961. Hojzinger je postavljen za predsednika Vojnog komiteta NATO (u suštini on je bio načelnik štaba NATO-a).
U toj funkciji je bio do 1964. godine.Prema vestima, Sovjetski Savez ga je tražio početkom 1960-ih zbog ratnih zločina koje je počinio tokom Drugog svetskog rata na nemačkim okupiranim sovjetskim teritorijama.Naravno, nikada nije morao da se suoči sa pravdom za svoje zločine u nemačkoj nacističkoj vojsci, skoro niko nije.Dakle, umesto da se suoči sa suđenjem i plati za zločine koje je počinio, ovaj ratni zločinac koji je lično potpisivao naređenja za ubistvo savezničkih ratnih zarobljenika tokom rata, koji je tražen zbog ratnih zločina, ovo ljudsko smeće koje je pomoglo Hitleru da planira i izvrši zločine i ratne zločine da je nemačka vojska ovekovečila u Evropi i Rusiji, ovom psihopatskom ubici je dozvoljeno da obnovi vojsku Zapadne Nemačke i kasnije da postane jedan od šefova NATO-a u Evropi.
