Međugodišnja inflacija u Srbiji u martu ove godine iznosila je pet odsto, a mesečna 0,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u martu su, u poređenju sa decembrom 2023. godine, proseku povećane za 1,1 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu je, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama komunikacije (2,9 odsto), restorani i hoteli (0,6 odsto), zdravlje (0,5 odsto), alkoholna pića i duvan i oprema za stan i tekuće održavanje (za po 0,3 odsto).
Poskupeli su i transport (0,2 odsto) i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i obrazovanje (za po 0,1 odsto).
Pad cena zabeležen je u grupi rekreacija i kultura (0,7 odsto).
Srbija je i dalje rekorder u regionu posmatrano po godišnjoj stopi inflacije.
Foto: Pixabay
Prema poslednjim podacima objavljenim u zemljama regiona, Srbija je na prvom mestu sa godišnjom inflacijom u februaru od 6,4 odsto.
Sledi Crna Gora sa godišnjom inflacijom od 4,4 odsto (podaci su za januar 2024. godine), zatim Hrvatska (4,1 odsto), Slovenija (3,4 odsto), Severna Makedonija sa godišnjom inflacijom od tri odsto, Albanija sa 2,6 odsto. Najnižu stopu inflacije u regionu ima Bosna i Hercegovina, koja je u januaru 2024. iznosila 1,96 odsto na godišnjem nivou, piše Nova ekonomija.
Srbija – 5,6 odsto
Inflacija u Srbiji je pala u februaru, sa januarskih 6,4 odsto, na 5,6 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u februaru 2024. godine, u odnosu na januar 2024. godine, u proseku su povećane za 0,6 odsto.
Potrošačke cene u februaru 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 5,6 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 0,9 odsto.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u februaru 2024. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama „Alkoholna pića i duvan“ (dva odsto), „Transport“ (1,9 odsto), „Restorani i hoteli“ (jedan odsto), u grupama „Hrana i bezalkoholna pića“ i „Zdravlje“ (za po 0,4 odsto).
Dodatno, za po 0,2 odsto skuplje su i grupe „Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva“ i „Oprema za stan i tekuće održavanje“.
Pad cena zabeležen je u grupama „Odeća i obuća“ (-1,1 odsto) i „Komunikacije“ (-0,1 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Crna Gora – 4,4 odsto (podaci za januar 2024.)
Godišnja stopa inflacije u Crnoj Gori blago je porasla na 4,4 odsto u januaru 2024. sa najnižeg nivoa u više od dve godine od 4,3 odsto u decembru 2023. godine, pošto su cene stanova i komunalija rasle brže (6,8 odsto prema 5,6 odsto u decembru 2023. godine) i odeće i obuće (15,9 odsto prema 12,8 odsto).
Takođe su skočile cene komunikacija (0,6 odsto naspram -0,3 odsto). S druge strane, manje su porasli troškovi za hranu i bezalkoholna pića (1,3 odsto prema 1,7 odsto), prevoz (1,2 odsto prema 1,6 odsto), raznu robu i usluge (4,8 odsto prema 5,7 odsto), zdravlje (4,5 odsto prema 5,5 odsto) i alkoholna pića i duvan (4,6 odsto prema 5,6 odsto).
U odnosu na prethodni mesec potrošačke cene su porasle za 0,5 odsto nakon tri uzastopna perioda pada.
Hrvatska – 4,1 odsto
Stopa inflacije u Hrvatskoj merena indeksom potrošačkih cena u februaru je iznosila 4,1 odsto na godišnjem nivou, podaci su Državnog zavoda za statistiku te zemlje objavljeni 1. marta, što je isto kao i u januaru, čime je prekinut višemesečni trend usporavanja inflacije na godišnjem nivou.
Pomatrano prema glavnim komponentama indeksa, procenjena godišnja stopa inflacije za grupu u kojoj su hrana, piće i duvan iznosila je 5,5 odsto, za usluge 6,4 odsto, industrijske neprehrambene proizvode bez energije 2,5 odsto, a energiju 0,4 odsto, navedeno je u saopštenju.
Na mesečnom nivou, u odnosu na januar 2024, u komponenti energije cene su porasle za 1,5 odsto, a usluga za 0,5 odsto. Istovremeno, prema prvoj proceni, cene hrane, pića i duvana su pale za 0,4 odsto, a industrijskih neprehrambenih proizvoda bez energije za 0,2 odsto.
Inflacija u EU postepeno i konzistentno pada od svog vrhunca koji je dostigla u oktobru 2022. kada je bila na 11,5 odsto.
U januaru 2024. godišnja inflacija u EU je iznosila 3,1 odsto, što je pad sa 3,4 odsto u decembru prema podacima Eurostata, statističkog zavoda EU, prenosi Euronews Srbija.
Ovakvo stanje je u oštroj suprotnosti sa istim periodom prošle godine kada je stopa inflacije iznosila 10 odsto.
Istovremeno, godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 2,8 odsto u januaru 2024, što je pad sa 2,9 odsto u decembru i znatno niže od 8,6 odsto koliko je zabeleženo u januaru 2023. godine.
Pad inflacije ukazuje da potrošačke cene rastu sporije nego ranije, iako i dalje rastu. Negativna inflacija ili deflacija se dešava kada cene padaju u ekonomiji. U januaru su, na primer, cene energenata u EU bile niže nego godinu dana ranije.
Preliminarna procena Eurostata, objavljena 1. marta, pokazuje da je godišnja stopa inflacije u evrozoni pala na 2,6 odsto u februaru, u odnosu na 2,8 odsto u januaru. Međutim, ona je i dalje iznad ciljane stope inflacije Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto.
Stopa inflacije, merena Harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), u velikoj meri se razlikuje širom Evrope. Iako je viđeno da pada u većini zemalja EU, nijedna od njih nije pokazala negativnu inflaciju u januaru u odnosu na prethodnu godinu. Procene Evrostata za februar još ne pokazuju znake takvog pada ni u jednoj zemlji.
Kako se upoređuju stope inflacije u EU?
Inflacija je dostigla najvišu stopu za poslednje četiri decenije u oktobru 2022. godine.
Krizu izazvanu pandemijom kovida19 pratio je značajan porast potrošačkih cena, kako je pokazao izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2023. godine. Cene su počele da rastu 2021. godine zbog brzog oporavka od pandemije i povezanih „uskih grla“ u lancu snabdevanja.
Sukob na istoku Evrope takođe je ponovo gurnuo inflaciju naviše svojim uticajem na cene energije, dovodeći je u oktobru 2022. na nivoe koji nisu viđeni punih 40 godina.
Između 1997. i kraja 2021. najviša godišnja stopa inflacije u EU je zabeležena u julu 2008. godine i iznosila je 4,4 odsto. Od tog vrhunca, godišnja stopa inflacije i u EU, i u evrozoni, padala je svakog meseca, sa izuzetkom jednog meseca u svakom kvartalu.
Podaci iz januara 2024. godine pokazuju da se godišnja inflacija kretala od 0,9 odsto do 7,3 odsto u EU. Rumunija je zemlja sa najvišom stopom inflacije među članicama EU sa stopom od 7,3 odsto, slede Estonija (pet odsto), Hrvatska (4,8 odsto) i Poljska (4,5 odsto).
Najnižu godišnju stopu inflacije zabeležile su Danska i Italija sa 0,9 odsto, slede Letonija, Litvanija i Finska sa 1,1 odsto.
Među Velikom četvorkom EU, stopa inflacije je bila iznad proseka EU za Španiju (3,5 odsto) i Francusku (3,4 odsto), dok je Nemačka (3,1 odsto) na istom nivou kao i EU u proseku. Inflacija u Velikoj Britaniji iznosila je 4,2 odsto.
U poređenju sa decembrom, godišnja stopa inflacije je pala u 15 zemalja EU, ostala stabilna u jednoj i porasla u 11 zemalja.
Svih pet zemalja kandidata za koje je Eurostat dostavio podatke postigle su višu godišnju stopu inflacije od EU.
Turska je imala ekstremno viši nivo inflacije sa 64,9 odsto, dok opozicione stranke i bivši šef TurkStata tvrde da su zvanični podaci o inflaciji dodatno izmanipulisani. Nezavisna grupa za istraživanje inflacije (ENAG) utvrdila je da je godišnja stopa inflacije čak 129 odsto.
U februaru se očekuje pad u 11 od 20 zemalja
Prema preliminarnoj proceni Eurostata, u februaru se očekuje pad godišnje stope inflacije u 11 od 20 zemalja evrozone u odnosu na januar.
Slovačka je imala najviši pad od 0,7 procentnih poena (pp), sa 4,4 odsto na 3,7 odsto, nakon čega je usledio pad od 0,6 pp u Španiji, Malti i Estoniji.
Stopa inflacije je prema procenama porasla u četiri zemlje, a to su Belgija (2,1 pp), Luksemburg (0,2 pp), Kipar i Finska (obe 0,1 pp).
U evrozoni, Hrvatska je zabeležila najvišu godišnju stopu inflacije u februaru 2024. godine od 4,8 odsto, dok je Letonija imala najnižu stopu od 0,9 odsto, mereno HICP-em.
Posmatrajući glavne činioce evrozone, očekuje se da će inflacija hrane, alkohola i duvana doživeti blagi pad u februaru (četiri odsto, u poređenju sa 5,6 odsto u januaru); slede usluge (3,9 odsto, u poređenju sa četiri odsto u januaru) i neenergetski industrijski proizvodi (1,6 odsto, u poređenju sa dva odsto u januaru).
Procena pokazuje da će inflacija u energetskom sektoru i dalje biti negativna na -3,7 odsto, što je značajan pad u poređenju na -6,1 odsto u januaru.
U januaru je inflacija neprerađene hrane iznosila 6,9 odsto, dok je u februaru smanjena na 2,2 odsto. Ovo bi mogla biti dobra vest posebno za domaćinstva sa niskim prihodima, jer stvarna inflacija hrane, što je stopa inflacije hrane minus ukupna inflacija, vrši ogroman pritisak na njih.
Inflacija hrane i bezalkoholnih pića iznosila je 5,4 odsto u evrozoni, što je rezultiralo realnom inflacijom hrane u evrozoni od 2,8 odsto u januaru.
Izveštaj Evropske komisije o prognozama za zimu 2024. godine, objavljen sredinom februara, pokazuje da se očekuje da će se ekonomska aktivnost u EU postepeno ubrzati 2024. godine.
Očekuje se i da će potrošači trošiti više. Kako inflacija nastavi da opada, realne plate će rasti. Pad inflacije će pomoći da rast cena hrane drži pod kontrolom.
