Ovo nije priča o jednom čoveku koji je igrom slučaja umešan u ovu priču, ovo je priča o odnosu prema novinarima i kao takva je punovažna.Ova priča govori o novinarima kojima to nije osnovni prihod, koji za svoj novinarski rad ne dobijaju honorare, nego batine, neko će reći da li postoje takvi. Postoje zasigurno oni nisu prepoznati u našem društvu, a i često su meta napada nasilnika, koji čak žele da iskrivljuju i prikažu situaciju u drugačijem svetlu. Zato ćemo kroz ovaj članak pokušati da skrenemo pažnju na ovakve neželjene incidente i upoznati javnost sa pravom slikom dešavanja, kako bi ove anomalije SISTEMA otklonili…
U sistemu koji gradimo u Srbiji godinama se priča o učestalim napadima na novinarima, sa lakšim i kobnim posledicama po medijske radnike. Druga anomalija sistema je što politika vodi kolo i u javnom informisanju SVIH građana Srbije,tako da neki mediji su jeftine propagadne sluge političarima, čak ide do toga se odavno kolege, koje uzgred treba da rade na istom poslu to je javno informisanje, dele na „NAŠE“ i „NJINE“, novinare kojim upravlja čak vrh našeg društva preko konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, do medija koji finasijski izdržavaju novopečeni domaći i strani tajkuni. Ova pojava se odrazuje na svim nivoima vlasti, bez milosti neko se drzno da razbije kasicu prasicu i uzme naše pare i deli ih na konkursima, kao da deli svoje(mislim na pare koji u budžetu pune svi građani Srbije), a novinarska udruženja bez velikog efekta upućuju kritike na ovako stanje, čak u nekim delovima ne žele da učestvuju u ovim nameštaljkama, da budem jasan nisu kriva Udruženja novinara nego SISTEM. Međutim političari ne mare za to, jer bavljenje politikom kod nas se ne smatra borba za prava građane, nego borba za svoje političke pozicije. Mediji preko političkih stranaka idu često u ruke onih koji nikada nisu se bavili novinarstvom, pa preko noći postaju eksperti i veliki medijski stručnjaci, ostavljajući pustoš na našoj medijskoj sceni, poput pustoša koji za sobom ostavljaju političari. Sloboda medija i novinarskog rada prelazi u jednoumno medijsko more informacija, gde neki uspevaju da budu mali svetionik objektivnog informisanja, ali bivaju kažnjavani ne davanjem frekvencija, sredstava na konkursima, pa ko uzročno posledična veza javlja se veliki medijski mulj u informisanju. Neke naše kolege su primorane da ili ugase svoje medije ili kao naši članovi redakcije, novinarstvo im bude ljubav i upornost u traganju za objektivnim informisanjem, tada dobijamo jednu grupu novinara koju nazivamo pridruženim članovima. Takvi novinari koji su većinom saradnici i izveštači medija civilnog društva, česta su meta svih onih koji ne žele da njihovo objektivno izveštavanje dođe pod lupu javnosti, koja pak ima pravo da bude informisana o svim temama i događajima koji se dešavaju u našem društvu. Kao društvo dolazimo u duži period medijkog mraka, bez znakova svetlosti koja se sve više gasi na našem medijskom nebu. Kod nas dolazi do gušenja slobode izveštavanja, tako da ukoliko neko oseti trenutak kada treba neku priču iznese kao primer lošeg odnosa u društvu,poslovanju neke firme, mešanje politike u sve pore života običnog čoveka, guši se slobodno novinarstvo što povećava učestale napade na naše kolege novinare iz malih nezavisnih medija. Novinarska udruženja pokušavaju da se otrgnu stege političara i mreže koja se plete u javnom informisanju građana…
Evo primera, slobodno se kao građanin šetate ulicomi, primetite neke događaje koje smatrate da trebate saopštiti javnosti i pustiti uživo kao novinarski prilog, tada pre puštanja morate imati u vidu da ćete biti napadnuti, kako verbalno tako i fizički od aktera priče koju želite kao novinar predstavite javnosti. Počinje gorak ukus koji prati novinarsko izveštavanje kod nas, počinju uvrede i psovke, verbalni nasrćaji, etiketiranje kao stranih plaćenika koji rade za neke strane zemlje i službe, fizički nasrćaj na čoveka koji želi slikom i audio zapisom objektivno pokaže činjenično stanje na terenu. Glasno se pitam kada će se početi primenjivati član 138 Krivičnog zakonika-Ugrožavanje sigurnosti koji u jednom malom delu, tačka (3) skromno kaže sledeće…“i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. „Novinari treba da su na taj način dobili jednaku zaštitu kao i nosioci državnih funkcija i poslova, kada je reč o ugrožavanju sigurnosti. Osnovni oblik ovog dela, kojim su zaštićeni svi građani, čini onaj „ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“, a zaprećena kazna je novčana ili zatvor do jedne godine. A u stvarnosti se dešava suprotno, da se često uz jake veze u policiji, tužilaštvu, sudstvu, dešava da poznanstvima napadači svesni dela napada na novinara, pokušavaju uz pomoć veštog advokata i veza koje imaju, ove slučajeve prikažu suprotno. Uz pomoć ne adekvatnim istražnim radnjama policije i tužilaštva. Ne uzimanje činjenice da se radi o ozbiljnom krivičnom delu koji se tretira u članu 138 stav 3 kao napad na organe gonjenja, pa postavljam glano pitanje da li će ćutati ili aljkavo sprovesti istragu kada njihov kolega bude napadnut… Ako su novinari stavljeni u istu ravan u ovom članu KZ, zašto organi reda,tužilaštva i pravosuđa ne žele detaljno da ispitaju po članu 138 KZ ??? Ako ima i malo sumnje da se radi napadu na novinara, nego se prave nemi i slepi pred ovim činjenicama i ne žele da se ozbiljnije pozabave kada su novinari u pitanju. Pitanje za javnost je, ako neko prekrši zakon o javnom informisanju i medijima kao i slobodu javnog informisanja i to kada prekrši član 3, Sloboda javnog informisanja član 4 stav 4 koji govori da : ” Fizički napad na urednika, novinara i druga lica koja učestvuju u prikupljanju i objavljivanju informacija putem medija kažnjava se na osnovu zakona“, član 5 Informisanje o pitanjima od interesa za javnost , član 11 Prava izdavača, član 15 Javni interes u oblasti javnog informisanja, Član 36 Mediji civilnog sektora su sredstva javnog informisanja koja svoje usluge pružaju u javnom interesu, radi zadovoljavanja specifičnih interesa pojedinih društvenih grupa i organizacija građana, da li će NEKO IZ ORGANA REDA, TUŽILAŠTVA, SUDSTVA početi da primenjuje član 138 stav 3, u Srbiji.
Ako novinar kada se legitimiše, bude napanut i oduzima mu se sredstva komunikacije i novinarskog posla, zašto POLICIJA ne pokreće istragu vezanu za član 138 KZ ? Podsećam još jednom napadi na novinare tokom obavljanja svoje dužnosti tretiraju kao zasebno krivično delo u skladu sa stavom 3. Člana 138. Krivičnog zakona. Međutim, u praksi se pokazalo da adekvatne reakcije na kršenje ovog zakona izostaju, s obzirom da tek neznatan deo prijava na kraju bude krivično sankcionisan. Zahtevam rigoroznu primenu krivičnog zakona u pogledu napada na novinare jer napadi na novinare su napadi na javni interes u Srbiji.
Jovan Kerešić
Odgovorno lice Radio DIR-a i pridruženi član UNS-a
