Rođena je 1892. u selu Koprivnica, na samoj granici sa Osmanskim carstvom. Bila je heroina Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova, a za svoje hrabre podvige dobila je mnoga odlikovanja.
Privatan život Milunke Savić
Rođena je u selu na obroncima Kopaonika i imala je težak život. Živela je sa dve sestre, jednim bratom i roditeljima u maloj kući, uglavnom od stočarstva. Nije bilo vode i struje, pa je mala Milunka često radila po gospodskim kućama kako bi pomogla svojoj porodici. Bila je vredna devojčica koju su mnogi zvali da im pomogne na njivi.
U to doba su u ovim krajevima bili česti upadi Turaka, pa je svako dete bilo naučeno da rukuje puškom. Tako je verovatno i Milunka otkrila svoj dar. Udala se za Veljka Gligorevića, koga je upoznala u vojsci, i sa kojim je dobila ćerku Milenu. Nakon razvoda 1929. godine, Milunka se sa Milenom seli u Beograd, gde dobija posao čistačice. Na poslu napreduje i počinje da rukovodi čistačima u Hipotekarnoj banci. Uspela je da sagradi kuću na Voždovcu, a pored svoje dece, usvojila je još troje.
1945. godine dobila je penziju koju je stekla svojim radom. Nastavila je da živi u Beogradu u svojoj kući, a kasnije joj je država dodelila stan. U tom stanu je umrla 1973. godine.
Milunka Savić kao vojnik
Milunka Savić je prvi put otišla u rat 1912. godine tako što se dobrovoljno prijavila, skrivajući svoj pol. Pretvarala se u muškarca i predstavila kao Milun Savić, odlazeći u Balkanske ratove. Nakon prvog u nizu ranjavanja, bolničari su otkrili njenu tajnu, otkrivši da je Milun zapravo mlada Milunka, koja se već istakla kao izuzetno sposoban vojnik.
U Prvom svetskom ratu je ponovno pristupila kao dobrovoljac. Tada se već znalo da je ova žena izuzetno sposoban vojnik, i primljena je u takozvani „Gvozdeni puk“. Osvojila je Karađorđevu zvezdu sa mačevima za svoje zasluge kao bombaš u Kolubarskoj bici.
1915 godine teško je ranjena u glavu i prisiljena da se povlači kroz Albaniju. Nakon oporavka, vratila se na Solunski front. Milunka Savić je jedina žena koja je odlikovana Francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.
Kao veteran i Solunac, nakon 1920. godine, država joj je dodelila zemlju blizu Novog Sada, gde je sagradila kuću. Tu je živela sa suprugom Veljkom, sve dok nisu okončali brak i preselila se u Beograd.
