Kopriva (lat. Urtica dioica), takođe velika kopriva i žara, je narodni lek, preventivno sredstvo i hrana. Cenili su je još i Rimljani. Čaj od koprive daje se protiv dijareje, belog pranja, krvarenja hemoroida, i uopšte za zaustavljenje krvi spolja i iznutra. Čaj ili alkoholni ekstrakt iz trave, ili još češće iz korena, upotrebljavaju se za rast kose, protiv opadanja kose i protiv peruti. Nekad se sveže ubrana kopriva uporebljava za žarenje mesta na telu obolelih od reumatizma, išijasa i neuralgije. Za koprivu se vezuju mnoga narodna verovanja, sujeverja i običaji.
Kopriva kao-lek
Kopriva je bogata mnogim vitaminima (A, C, E i vitamini B grupe) i mineralima (gvožđe, kalcijum, magnezijum, cink, kalijum). Ovi vitamini i minerali u koprivi pospešuju razvoj organizma, usporavaju starenje, jačaju nervni i imuni sistem.
Poželjno je koprivu brati po suvom i lepom vremenu, kad se digne rosa. Dok sušite koprivu, lišće češće prevrtati, kako bi osušeni list sačuvao jasnu i lepu zelenu boju. Koprivu ne smete brati u blizini naselja i pokraj puteva gde najčešće raste, jer je tu često zagađena mokraćom i izmetom, pa može izazvati teške zaraze.
Kopriva kao lek za mnoge bolesti
Ova lekovita biljka pogodna je za: pročišćavanje krvi, bubrežne infekcije, visok nivo šećera, varenje, jačanje noktiju, cirkulaciju, uvećanu prostatu, hronični umor, proširene vene.
Hlorofil iz koprive efikasan je za lečenje anemije. Hlorofil povećava sniženi krvni pritisak i dovodi ga u normalu. Rahitična deca koja idu na zračenje ili koja primaju vitamin D treba da konzumiraju hlorofil iz koprive, tj. lišće koprive, jer je primećeno da deca tada mnogo brže ozdrave.
U prošlosti, deca čije majke nemaju dovoljno mleka, ili deca koja su ostala bez majke, dodatno su hranjena kravljim ili nekim drugim mlekom, u kombinaciji sa ceđenim zelenim sokom od svežih kopriva, ili sa obarenom i samlevenom koprivom, u vidu čorbe ili kaše.
Kopriva i hlorofil se upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti, uglavnom preventivno, naročito protiv žute groznice i bolesti žuči.
